Rad sa decom

Posle 15 godina rad sa decom smatram privilegijom.

Biti mlad nastavnik

Kad sa studija nastavnik uđe u učionicu, on već ulazi sa svešću da na studijama nije naučio sve što je potrebno. Ili bi bar trebalo da sa tom svešću uđe. To je ono najkorisnije čemu vas poseta časovima u školi u okviru kursa Metodike nastave u tom trenutku nauči.

To ne znači da na studijama nije naučio mnogo. Naprotiv, tek svršeni studenti prepuni su znanja i još kad bi imali situaciju da to znanje prenose dalje, za šta su se i pripremili, sve bi bilo idilično.

Mada, moguć je i onaj šablon: “Da ovi nastavnici svoj posao rade dobro, u učionici ne bi bila ovakva situacija. Kod mene će to biti potpuno drugačije.” I mlad nastavnik još neko vreme ostaje u sporednoj ulici…

Da bi opstao u školi nastavnik mora ostati večiti učenik. Najpre, mora naučiti da veruje u svoje teoriijsko znanje. I mora naučiti da veruje da nema dovoljno znanja iz metodike i pedagogije.

Darovi iskustva

Imati iskustvo u radu s decom znači:

  • uvideti šta na početku nisi razumeo, a sad razumeš,
  • šta nisi umeo, a sad umeš,
  • sve češće predviđati razvoj situacija,
  • sve više pratiti intuiciju,
  • menjati se neprestano u korak s novim generacijama dece… Između ostalog!

Iskustvo istovremeno olakšava rad, gledano s jedne strane. S druge strane, to što nešto obavljamo lakše i brže ostavlja vremena da se obavi više!

Sve zavisi od profesionalnog pristupa.

Pravi darovi iskustva su zapravo rezultati, i lično zadovoljstvo zbog napretka svakog đaka, osmeha koji mu izmamiš na lice, problema koji rešiš.

Simbioza učenika i nastavnika

Rad s decom održava te na izvoru mladalačke energije, što je benefit, iako nekad ume da bude zamorno.

Deca su ljudi s kojima deliš deo svog života. Zbog toga želiš prijatnu energiju na svojim časovima, pa si motivisan da neprestano iznalaziš nove, kreativne načine da je postigneš.

Tu je i čitanje korisne literature i mogućnost primene novih znanja, njihovo kombinovanje sa starim znanjem i neminovno dolazak do novih zaključaka.


Dita Ayu Prastika Laras

Ako bi mene neko pitao šta mi je najveće zadovoljstvo u radu, rekla bih mu: prilika da srećem nove zanimljive ličnosti.

Kreativnost se podstiče kreativnošću. To je polje gde učenici i ja s lakoćom postižemo simbiozu.

Lepša strana posla u školi

Rad u učionici je i prilika da sretnem mlade buduće vrhunske sportiste, muzičare, vizuelne umetnike, marketing stručnjake, biznismene, dizajnere, komičare, glumce, pisce… koji još u detinjstvu žive svoje talente.

Nemoguće je ne primiti u sebe energiju nekog malog kreativca i ne ozariti se osmehom. Kad to osetiš, želiš opet, i opet, i opet, jer te to motiviše da radiš i onaj deo svog posla koji baš i ne voliš.

Radionice pisanja mi pružaju tu hranu. Nešto od toga dostupno je i svim čitaocima ovog bloga na strani gde se nalaze radovi polaznika radionice. Preporuka je da pročitate bar nekoliko, možete i s kraja, ili sa početka, iz sredine.

I da ne propustim da kažem, za ovaj tekst nadahnula me je jedna Mila, učenica 3. razreda, svojim tekstom o udžbenicima. Energija sadržana u njenom kraćem tekstu kroz rad i vežbanje pretočiće se u sve duže i uspešnije sastave.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *